Од почетка ове године, Тања Мицић Поњигер, главни специјалиста за истраживање и развој НТЦ-а, два пута је боравила у Енглеској, једном у улози докторанта, а други пут у улози презентера на EAGE научној конференцији на тему дигитализације у нафтној индустрији.
На позив професора др Роберта Вилбија, са престижног Универзитета Лафборо, наша Тања провела је месец дана у граду Лафборо, у срцу Енглеске.
Тамо је отишла као истраживач сарадник на докторским студијама, а преко једног од пројеката „Horizon 2020.“ Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду који подржава истраживачке размене са институцијама научне изврсности, у циљу јачања капацитета докторанада, професора и ненаставног особља на универзитету.
Тања је са професором Вилбијем радила на завршним прорачунима њене докторске дисертације „Ерозија земљишта на простору Западног Балкана“.
-То је, до сада, неистражено подручје, али у питању је веома важна тема узимајући у обзир да 95% хране (директно или индиректно) добијамо из земљишта. Уколико је оно угрожено, а јесте због климатских промена и начина обраде земљишта, угрожена је и исхрана човечанства. У просеку је потребно 1000 година да се један сантиметар плодне земље обнови, а много брже се изгуби – указује Тања.
Универзитет Лафборо спада међу 10 најбољих у Великој Британији, што је озбиљна титула с обзиром на конкуренцију, попут Оксфорда, Кембриџа, Империал Лондон универзитета и других који се налазе на листи најбољих универзитета на свету. А и нас је представљала једна од најбољих…
Тања је у НТЦ-у од 2016. године, а већ две године заредом осваја награде на Научно-Техничкој Конференцији, аутор је бројних научних радова и презентер на светским научним конференцијама. Услов за универзитетску размену јесте да и друга страна има бенефите од те посете, а Тања је итекако имала шта да прикаже тамошњим колегама и професорима.
-Захваљујући томе што на послу радим на дигиталним пројектима, свакодневно сам у контакту са алгоритмима машинског учења и алатима вештачке интелигенције, те сам могла да им пружим одговоре на непознанице из области примене компјутерских наука за истраживање климатских промена и за манипулацију над великим скуповима података. Имала сам прилику да одржим предавање студентима мастер студија, на којем сам један од мојих скоријих научних радова користила као пример како бих демонстрирала више на ту тему. Академска заједница је генерално веома уплашена због лакоће плагирања и потенцијалних злоупотреба које примена алгоритама вештачке интелигенције носи са собом као ризик. Компјутерске технологије се пребрзо развију у односу на темпо научника који нису директно из те области, и било је задовољство одговарати на питања из тог домена – каже Тања.
Оно што је Тању посебно одушевило на Лафборо универзитету јесте ниво комуникације и култура дијалога.
-Дискусија која се развија након дословно сваког предавања, на свим нивоима предавања, је заиста непроцењива. Нико тамо није из обавезе већ из жеље, нема срамоте од постављања питања, генерално негују критичку мисао и активно слушање, и такво окружење је заиста веома инспиративно – закључује Тања.
И то је један од разлога зашто Тања воли међународне конференције, оне су такође место дијалога и отворених дискусија.
Ове године, друга прилика за одлазак у Енглеску, била је EAGE конференција “Technology Driving Innovation for the Future”, која је одржана у Лондону. Тања је тамо презентовала рад који је проистекао из серије пројеката „Напредна петрофизика“: дигитални алат креиран с циљем да оптимизује и унапреди свакодневни посао петрофизичара.
-Алати који су настали у оквиру дигиталне лабораторије спуштени су на корисника и његово окружење, све је имплементирано у постојећи софтвер за петрофизичаре. Тако размишљамо када креирамо нове алате – мислимо на крајњег корисника у жељи да оптимизујемо процес, да га унапредимо, да скратимо време и да добијемо бољи резултат – објаснила је Тања.