Naša Tanja iz Engleske: Kako mašinsko učenje pomaže inženjerima i naučnicima

Od početka ove godine, Tanja Micić Ponjiger, glavni specijalista za istraživanje i razvoj NTC-a, dva puta je boravila u Engleskoj, jednom u ulozi doktoranta, a drugi put u ulozi prezentera na EAGE naučnoj konferenciji na temu digitalizacije u naftnoj industriji.

Na poziv profesora dr Roberta Vilbija, sa prestižnog Univerziteta Lafboro, naša Tanja provela je mesec dana u gradu Lafboro, u srcu Engleske.

Tamo je otišla kao istraživač saradnik na doktorskim studijama, a preko jednog od projekata „Horizon 2020“ PMF-a Univerziteta u Novom Sadu koji podržava istraživačke razmene sa institucijama naučne izvrsnosti, u cilju jačanja kapaciteta doktoranada, profesora i nenastavnog osoblja na univerzitetu.  

Tanja je sa profesorom Vilbijem radila na zvršnim proračunima njene doktorske disertacije „Erozija zemljišta na prostoru Zapadnog Balkana“.

- To je, do sada, neistraženo područje, ali u pitanju je veoma važna tema uzimajući u obzir da 95% hrane (direktno ili indirektno) dobijamo iz zemljišta. Ukoliko je ono ugroženo, a jeste zbog klimatskih promena i načina obrade zemljišta, ugrožena je i ishrana čovečanstva. U proseku je potrebno 1000 godina da se jedan santimetar plodne zemlje obnovi, a mnogo brže se izgubi – ukazuje Tanja.

Univerzitet Lafboro spada među 10 najboljih u Velikoj Britaniji, što je ozbiljna titula s obzirom na konkurenciju, poput Oksforda, Kembridža, Imperial London univerziteta i drugih koji se nalaze na listi najboljih univerziteta na svetu. A i nas je predstavljala jedna od najboljih…

Tanja je u NTC-u od 2016. godine, a već dve godine zaredom osvaja nagrade na Naučno-Tehničkoj Konferenciji, autor je brojnih naučnih radova i prezenter na svetskim naučnim konferencijama. Uslov za univerzitetsku razmenu jeste da i druga strana ima benefite od te posete, a Tanja je itekako imala šta da prikaže tamošnjim kolegama i profesorima.

- Zahvaljujući tome što na poslu radim na digitalnim projektima, svakodnevno sam u kontaktu sa algoritmima mašinskog učenja i alatima veštačke inteligencije, te sam mogla da im pružim odgovore na nepoznanice iz oblasti primene kompjuterskih nauka za istraživanje klimatskih promena i za manipulaciju nad velikim skupovima podataka. Imala sam priliku da održim predavanje studentima master studija, na kojem sam jedan od mojih skorijih naučnih radova koristila kao primer kako bih demonstrirala više na tu temu. Akademska zajednica je generalno veoma uplašena zbog lakoće plagiranja i potencijalnih zloupotreba koje primena algoritama veštačke inteligencije nosi sa sobom kao rizik. Kompjuterske tehnologije se prebrzo razviju u odnosu na tempo naučnika koji nisu direktno iz te oblasti, i bilo je zadovoljstvo odgovarati na pitanja iz tog domena – kaže Tanja.

Ono što je Tanju posebno oduševilo na Lafboro univerzitetu jeste nivo komunikacije i kultura dijaloga.

- Diskusija koja se razvija nakon doslovno svakog predavanja, na svim nivoima predavanja, je zaista neprocenjiva. Niko tamo nije iz obaveze već iz želje, nema sramote od postavljanja pitanja, generalno neguju kritičku misao i aktivno slušanje, i takvo okruženje je zaista veoma inspirativno – zaključuje Tanja.

I to je jedan od razloga zašto Tanja voli međunarodne konferencije, one su takođe mesto dijaloga i otvorenih diskusija.

Ove godine, druga prilika za odlazak u Englesku, bila je EAGE konferencija “Technology Driving Innovation for the Future”, koja je održana u Londonu. Tanja je tamo prezentovala rad koji je proistekao iz serije projekata „Napredna petrofizika“: digitalni alat kreiran s ciljem da optimizuje i unapredi svakodnevni posao petrofizičara.

- Alati koji su nastali u okviru digitalne laboratorije spušteni su na korisnika i njegovo okruženje, sve je implementirano u postojeći softver za petrofizičare. Tako razmišljamo kada kreiramo nove alate – mislimo na krajnjeg korisnika u želji da optimizujemo proces, da ga unapredimo, da skratimo vreme i da dobijemo bolji rezultat – objasnila je Tanja.

Podeli: