Да ли можете да замислите времена у којима нема плодног равничарског окружења? Наиме, постојао је свет у којем је плодну Панонску равницу покривала ледом окована степа. Треба да знамо и то да ни та ледена степа није одувек била ту, да је она изникла из пространих плитких језерских и мочварних система који су опет, неколико милиона година раније заменили Панонско море. Али, ни Панонско море није почетак и оно је било само једна од многих фаза непрестане борбе копна и мора. Колега др Иван Дулић, регионални геолог у НТЦ-у, који истражује геолошке профиле скоро четири деценије, враћа нас чак 600 милиона година уназад и открива шта се крије испод равнице.
- Веома динамички геолошки процеси су претходили данашњој равници. Иако детаљна геолошка истраживања у Панонском басену трају готово два века, дубоко верујем да се још нисмо приближили писању закључака о геолошкој историји равнице. Стене су непресушан извор информација и без обзира на чињеницу да су геолози, нарочито у последњих 30 година, улагали веома пуно у стицање нових сазнања, то ни изблиза није исцрпело све геолошке записе који се налазе у камену испод равнице. Долазе нове технологије, развијају се нове методологије, на крају крајева, долазе млади људи чија ће инспирација и жеља за авантуром коју пружа геолошка наука, искористити доступне геолошке записе на технолошки савременији начин и наставити причу о историји развоја природних система који су претходили данашњој равници – објашњава Иван Дулић.
Дулић доживљава геологију као науку чији је задатак да гради што детаљнију и што тачнију биографију планете Земље. Сваки геолог који се темељно бави геологијом, без обзира на то који сегмент геолошке историје проучава или којом методом прикупља податке, доприноси грађи Земљине биографије која је записана у камену.
- Морамо знати да су се првих неколико година истраживања ослањала само на податке гравиметријске карте и површинску геологију. Применом само ових метода откривена су наша прва нафтна и гасна поља у јужном Банату. Наравно, као и у свим наукама у свету и геолозима је временом постала доступна све напреднија технологија и методологија, а самим тим и истраживања су давала све боље резултате - напомиње наш саговорник.
„Природа не открива своје тајне одједном и свима“, давно је рекао Сенека.
- Све се мења, из године у годину, из дана у дан, из сата у сат. И сада, док посматрамо окамењене трагове времена, песак у пустињи осваја нове ширине, реке усецају кањоне, таласи померају обале, у топлим морским плићацима корали граде спрудове, а у хладним морским дубинама таложи се муљ, који ће временом постати стена. Тресе се тло, рађају се океани, планине, расту, старе и нестају под заталасаном равницом. Али, ни равница није вечна. Природни процеси никада не мирују – открива нам Дулић.
Поред геологије Панонског басена, Иван Дулић издваја и рад на просторима Динарида и искуства која је стицао на геолошким експедицијама по Западном Сибиру.
- Геолошке експедиције по Западном Сибиру су за мене најбоља геолошка школа, јер сам се на том огромном, божанствено лепом и геолошки немерљиво интересантном простору бавио геологијом са врхунским геолозима сибирских универзитета и института. Са њима сам радио на Алтају, Рудном Алтају, Кузбасу, Бајкалском језеру, Источном Сајану и у кањону реке Уџе на крајњем северу Сибира. Свака експедиција је трајала 30 – 40 дана – каже наш саговорник.