Da li možete da zamislite vremena u kojima nema plodnog ravničarskog okruženja? Naime, postojao je svet u kojem je plodnu Panonsku ravnicu pokrivala ledom okovana stepa. Treba da znamo i to da ni ta ledena stepa nije oduvek bila tu, da je ona iznikla iz prostranih plitkih jezerskih i močvarnih sistema koji su opet, nekoliko miliona godina ranije zamenili Panonsko more. Ali, ni Panonsko more nije početak i ono je bilo samo jedna od mnogih faza neprestane borbe kopna i mora. Kolega dr Ivan Dulić, regionalni geolog u NTC-u, koji istražuje geološke profile skoro četiri decenije, vraća nas čak 600 miliona godina unazad i otkriva šta se krije ispod ravnice.
- Veoma dinamički geološki procesi su prethodili današnjoj ravnici. Iako detaljna geološka istraživanja u Panonskom basenu traju gotovo dva veka, duboko verujem da se još nismo približili pisanju zaključaka o geološkoj istoriji ravnice. Stene su nepresušan izvor informacija i bez obzira na činjenicu da su geolozi, naročito u poslednjih 30 godina, ulagali veoma puno u sticanje novih saznanja, to ni izbliza nije iscrpelo sve geološke zapise koji se nalaze u kamenu ispod ravnice. Dolaze nove tehnologije, razvijaju se nove metodologije, na kraju krajeva, dolaze mladi ljudi čija će inspiracija i želja za avanturom koju pruža geološka nauka, iskoristiti dostupne geološke zapise na tehnološki savremeniji način i nastaviti priču o istoriji razvoja prirodnih sistema koji su prethodili današnjoj ravnici – objašnjava Ivan Dulić.
Dulić doživljava geologiju kao nauku čiji je zadatak da gradi što detaljniju i što tačniju biografiju planete Zemlje. Svaki geolog koji se temeljno bavi geologijom, bez obzira na to koji segment geološke istorije proučava ili kojom metodom prikuplja podatke, doprinosi građi Zemljine biografije koja je zapisana u kamenu.
- Moramo znati da su se prvih nekoliko godina istraživanja oslanjala samo na podatke gravimetrijske karte i površinsku geologiju. Primenom samo ovih metoda otkrivena su naša prva naftna i gasna polja u južnom Banatu. Naravno, kao i u svim naukama u svetu i geolozima je vremenom postala dostupna sve naprednija tehnologija i metodologija, a samim tim i istraživanja su davala sve bolje rezultate - napominje naš sagovornik.
„Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima“, davno je rekao Seneka.
- Sve se menja, iz godine u godinu, iz dana u dan, iz sata u sat. I sada, dok posmatramo okamenjene tragove vremena, pesak u pustinji osvaja nove širine, reke usecaju kanjone, talasi pomeraju obale, u toplim morskim plićacima korali grade sprudove, a u hladnim morskim dubinama taloži se mulj, koji će vremenom postati stena. Trese se tlo, rađaju se okeani, planine, rastu, stare i nestaju pod zatalasanom ravnicom. Ali, ni ravnica nije večna. Prirodni procesi nikada ne miruju – otkriva nam Dulić.
Pored geologije Panonskog basena, Ivan Dulić izdvaja i rad na prostorima Dinarida i iskustva koja je sticao na geološkim ekspedicijama po Zapadnom Sibiru.
- Geološke ekspedicije po Zapadnom Sibiru su za mene najbolja geološka škola, jer sam se na tom ogromnom, božanstveno lepom i geološki nemerljivo interesantnom prostoru bavio geologijom sa vrhunskim geolozima sibirskih univerziteta i instituta. Sa njima sam radio na Altaju, Rudnom Altaju, Kuzbasu, Bajkalskom jezeru, Istočnom Sajanu i u kanjonu reke Udže na krajnjem severu Sibira. Svaka ekspedicija je trajala 30 – 40 dana – kaže naš sagovornik.